БИОМАСА наша МОГУЋНОСТ- oдјеци Националне конференције о биомаси
25.2.2011
„Пружили смо корак ка уклањању не-техничких баријера, али нам предстоји дуг пут, да се у Србији и Граду Нишу отпочне са масовном употребом биомасе у енергетске сврхе-ово је само један од закључака Националне конференција о биомаси, која је протекле недеље одржана у Нишу,у оквиру реализације пројекта конзорцијума цивилног друштва „Agrovet Management Projekt“ и „ЕКОполис“.

На овом скупу, који представља завршне активности на пројекту „Не-техничке баријере за коришћење биомасе у енергетске сврхе“, представници јавног, цивилног и приватног сектора, имали су могућност да се упознају са анализама правно-администартивних, финансијских, економских, социјалних и информационих препрека и мерама за њихово спровођење. Конференција о биомаси у Нишу је окупила око 80 представника заи нтересованих страна са територије читаве Републике Србије.

У име SECTOR II програма и Регионалног центра за заштиту животне средине за централну источну Европу (REC), учеснике националне конференције поздравила је Зорица Кораћ, менаџер програма и експерт заштите животне средине. Она је истакла да се ове пројектне активности у Србији остварују уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој-SIDA и да имају важну улогу у даљем развоју цивилног сектора и локалних заједница на путу еврпских интеграција Србије.

У претходном периоду, уз реформу енергетског система Србије, експерти за енергетику све више говоре о плановима и пројектима који би требало да подстакму  мале произвођаче електричне енергије на улагање. А питање је, шта се заиста догађа код нас, како је то питање уређено у земљама Европске Уније? Ми смо у овом пројекту-кажу организатори скупа, поставили кључно питање. „Које све препреке очекују инвеститора? Чиме би се потенцијални инвеститор сусрео када би имао жељу да улаже у обновљиве изворе енергије. Колико ће трајати прибављање дозвола, као и којих дозвола за изградња објеката треба обезбедити и за колико ће се времена таква инвестиција  исплатити. Да ли је у Србији уопште могуће изгрдити прватну електрану са обновљивим изворима?

По речима Ивана Павловића, пројект-менаџера у Управи за пољопривреду и развој села - у циљу остваривања политике примене одрживих облика енергије у нашој средини желели смо да сазнамо, које олакшице постоје на нивоу државе за улагање у постројења на биомасу и какви су потенцијали и интересовања на нивоу јединица локалне самоуправе? Које мере би требало спровести у циљу реформе енергетског сектора како би практична примена биомасе постала реалност.

У дискусији са представницима Града Ниша, ресорних управа, Региона, са потенцијалним инвеститорима и организацијама цивилног друштва, и овим поводом сагледане су могућност интегрисања препорука у планове рада. Коришћење биомасе и других ОИЕ најчешће није регулисано законом, већ подзаконским актима. То инвеститорима не даје сигурност за улагања у нашој земљи, истакао је у свом излагању Велибор Петковић. Анализирајући  законодавне баријере, он се заложио да се улагање у одрживе изворе енергије правно регулише новим Законом о енергетици Републике Србије. Марко Стојиљковић, са Машинског факултета у Нишу, представио је сценарио-анализу пројектованог стања коришћења електричне енергије са освртом на биомасу. У Анализи финансијских баријера коришћења биомасе у енергетске сврхе, Маја Ивановић Ђукић, са Економског факултета у Нишу је подсетила да је увођење “feed in” тарифа добар, али недовољан подстицај потенцијалним инвеститорима. „Треба увести и многе друге облике субвенција за подстицање употребе биомасе, као и еколошке таксе, “зелене дозволе” и друге механизме за дестимулисање употребе фосилних горива, нагласила је Ивановићева. Она је указала на могућност да је на нивоу локалних самоуправа могуће организовати микрокредитне организације и локалне гарантне фондове, које пружањем савета везаних за кредитирање, субвенционисањем камата, обезбеђењем гаранција, могу олакшати приступ кредитиним фондовима. Драган Петковић, је учесницима Националне конференције о биомаси  представио фондове ЕУ за инвестиције у области практичне примене биомасе и образложио административне процедуре при аплицирању а Милан Голубовић је објаснио “Приступ израде бизнис плана”. Анализирајући  економске баријере, мр Горан Вучковић, председник Савета за енергетску ефикасност Града Ниша је рекао: “Пружили смо корак ка уклањању не-техничких баријера, али нам предстоји дуг пут, да се у Србији и Нишу отпочне са масовном употребом биомасе у енергетске сврхе.

У веома опсежном истраживању ставова јавности о коришћењу биомасе у енергетске сврхе, које је представио Милош Стојадиновић, пројект менаџер у Градској општини Палилула (www.palilula.eu), највећи број испитаника, убедљиво (41%), сматра да биогас има највећи потенцијал, док остале врсте биомасе имају подједнак потенцијал у будућности (32%), са нешто повећаним потенцијалом пиљевине (36%). Као једном од битних баријера за реализацију биоенергетских пројеката, 75% испитаника сматра да су инвестициони трошкови пресудни. Високе цене опреме за производњу и експлоатацију, лоша општа економска ситуација, недостатак подстицајних средстава, монопол на тржушту, сигурност цене биогорива у односу на фосилна..